Dijalog između Prištine i Beograda nema alternativu
U intervjuu za M-magazin govori Petar Miletić potpredsednik Skupštine Kosova.
Sve češće se govori o planu Vlade Kosova za sever. Da li su poslanici Skupštine Kosova i vi lično upoznati sa tim planom?
Poslanici Skupštine Kosova nisu zvanično upoznati sa planom za sever Kosova mada i mi iz medija saznajemo da tako nešto postoji. Ono sa čime smo mi upoznati je da je zvaničan stav Vlade Kosova da želi integraciju severnog dela Kosova u sastav Kosova. Međutim, o nekim konkretnim potezima, o konkretnoj strategiji mi kao Skupština nismo upzonati.
Očekujete li da vas Vlada upozna sa tim planom i kada?
Do sada je uvek bila praksa da o sivm važnim temama Vlada upozna Skupštinu Kosova. Tako je bilo sa početkom dijaloga između Beograda i Prištine i sa mnogim drugim aktivnostima Vlade, tako da verujem da će Vlada kada proceni da to tako treba da se uradi, da obavesti Skupštinu i da predloži nekakav tekst rezolucije, deklaracije, plana ili nečeg sličnog što se odnosi na sever Kosova. Što se tiče termina kada će to biti ja u ovom trenutku to zaista ne znam”.
Da li i na koji način može biti rešeno pitanja severa Kosova, kako vidite rešenje?
Svakako da sever Kosova ne samo da treba i može nego i mora da bude rešen jer je ovakvo stanje neodrživo. Mislim da je ovo stanje ono u kojem gube svi – i Vlada u Prištini i Vlada u Beogradu i međunarodna zajednica, ali čini mi se da ipak najviše trpe građani na severu Kosova. Mislim da u ovaj proces rešvanja ovog problema treba da budu uključeni svi uključujući i Srbe sa severa jer se na kraju krajeva o njihovoj sudbini, i radi. Jednostrana rešenja neće biti moguće implementirati već jednostavno mora da budu uključeno više faktora u rešavanje pitanja severa Kosova. Ono što je za mene najvažnije, to je da rešenje mora svakako biti mirno, bez upotrebe sile sa bilo koje strane i to je ono na čemu bih ja za početak insistirao.
Govorite o tome da bude uključeno više faktora. Da li to znači da u problem rešavanja severa Kosova treba uključiti zvanični Beograd odnosno Vladu Srbije?
Naravno. Beograd ima svoj uticaj na severu Kosova i on nije mali, on je vidljiv. Beograd mora na neki način da bude uključen u rešavanje situacije na severu Kosova. Konačno, Beograd ima najviše uticaja na lokalno stanovništvo odnosno na lokalne lidere, da ih tako nazovem, na severu. Tako da, svakako Beograd mora biti jedan od faktora koji će biti uključen u rešavanja pitanja severa Kosova.
Da li postoji neki vremenski okvir do kada vi očekujete da će biti rešeno ovo pitanje?
Davanje rokova je uvek nezahvalan posao. Ne mislim da treba dati rok zato što davanje rokova svakako stvara presiju i tenziju i davanje rokova je pritisak na one koji treba da smire situaciju i mislim da rokovi nisu dobri. Naravno da to ne treba da se dešava u nedogled i da se ovaj status kvo produžava beskonačno, ali ne bih davao rokove.
Političke partije koje u imenu sadrže naziv suprotan Ustavu Kosova, poput reči Metohija, po novom zakonu više neće moći da se registruju. Da li je “Metohija” prema vašem tumačenju protivustavna reč i kako gledate na ovaj problem?
Po mom mišljenju termin Metohija nije protivustavna reč i u aktuelnom Ustavu Kosova tako nešto ne postoji. Ne postoji zabrana te reči i mislim da je to samo jedno od tumačenja da je to protivustavno. Videćemo šta će dalje biti. Što se mene lično tiče, kao nekog ko je rođen u Metohiji, to nije protivustavno, ne samo zbog toga što sam rođen tamo nego jednostavno ja u Ustavu Kosova nigde nisam pročitao da je ta reč zabranjena. To tumačenje može postati zvanično ukoliko u izmenama i dopunama Ustava, koje su u toku, tako nešto bude stajalo. Ali za sad to nije slučaj, ali na Kosovu postoji Ustavni sud koji je do sada više puta pokazao jednu zavidnu dozu neutralnosti i na kraju krajeva oni mogu i da odluče po tom pitanju ako pre toga ne bude doneta neka razumna odluka.
Šta smatrate najvećim uspehom srpskih poslanika u Skupštini Kosova?
Najveći uspesi, jer ne bih rekao da je bio samo jedan, poslanika srpske zajednice u Skupštini Kosova je nekoliko zakona koji su vrlo važni za srpsku zajednicu na Kosovu a to su Zakon o Velikoj Hoči, Zakon o istorijskom centru Prizrena kojima smo uspeli da u zakonodavstvo Kosova uvrstimo one delove koji čuvaju imovinu Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, zatim izglasavanje Zakona o RTK gde smo uspeli da obezbedimo da postoji jedan kanal na srpskom jeziku u okviru javnog servisa i još nekoliko zakona koji se zaista direktno tiču srpske zajednice kao što je Zakon o verskim slobodama i još nekoliko zakona koji proizilaze iz paketa Martija Ahtisarija koji direktno utiču na zaštitu srpske zajednice na Kosovu”.
Gospodine Miletiću da li bi bilo dobro u ovom trenutku podizanje dijaloga na viši nivo, kako to ocenjujete?
U zavisnosti od tema o kojima se govori. Ako govorimo o struji i telekomunikacijama, ja ne vidim razlog da se uključuju predsednici Kosova i Srbije u dijalog, prosto to nije tema za njih. Ukoliko dođe do dijaloga na primer o severu Kosova ili o nekoj višoj političkoj temi onda svakako da ne vidim razlog da se ne uključe i najviše političke instance u te razgovore. To jednostavno zavisi od prirode tema o kojima se razgovara.
Neki zagovaraju priču da ne treba nastaviti dijalog dok se ne implementira ono što je već postignuto u Briselu kao dogovor?
Ne mislim da je prekid dijaloga dobar izbor za nastavak odnosa između Beograda i Prištine. Mislim da bi trebalo nastaviti dijalog bez obzira što nije sve implementirano a svakako oni koji to mogu treba da izvrše pritisak na obe strane kako bi se implementirale dogovorene teme do sada u Briselu. Mislim da treba nastaviti dijalog jer sve što nije dijalog je loše.